Bexter’s Blog

Obronci Istočnog Kučaja završavaju se planinom Malinik koja se izdiže nad selom Zlot, na 12 km od Bora. Na tom prostoru nalazi se najveća geomagnetska anomalija u Srbiji, poznata kao Zlotska geomagnetska anomalija. Masiv Malinika čini desnu stranu sistema klisure formiranih tokom dužug perioda procesom cirkulacije voda u krasu. Sa njegovog grebena, na 1087 m, pruža se pogled na Dubašničku visoravan i ljuti krš Stobora. Između su ukrštene pukotine Zemljine kore, koje tvore četiri ”kraka”. Dubina Lazarevog kanjona i njegovih sastavnica kreće se od 200 do 700 metara. Korito kanjona je najuže ispod Koveja, severnog ogranka Malinika, tek toliko da je moguće raširiti ruke.

Sistem Lazarevog kanjona ima tri ulazna ( Demižlok, Mikulj i Vej ) i jedan izlazni krak ( Lazarev ) tj. Lazareva reka ima još tri pritoke koje su takđe same izdubile kanjonska korita. Među ovim rekama su dve ponornice Demižlok i Mikulj. Središnji ulazni krak sistema Lazarevog kanjona počinje upravo na mestu gde rečica Demižlok ponire u izuzetno živopisnom spletu tunela i lučnih stena presvučenih mahovinama. Voda se ponovo pojavljuje na svetlosti dana na samom kraju Lazarevog kanjona, na vrelu ispod Lazareve pećine, do kojeg mereno koritom reke ima 7,5 km.

Ekipa stručnjaka prof Lazarevića ubacila je u ponor Demižloka 4,5 kg specijalne boje za obeležavanje vodotoka, 11. avgusta 1997. godine u 10:00 h, pri proticanju o

d 31,5 l/s. Boja se pojavila na Zlotskom vrelu tek 13. avgusta u 13:00 h i kretala brzinom od 0,33 m/s.

Ovaj predeo naseljava 720 vrsta i podvrsta flore, a to znači da je biljni svet ovog područja za oko jedan i po put raznovrsniji od flore nacionalnih parkova Kopaonik, Šara i Đerdap, i čak pet puta od flore čitave

Srbije. Zlotska klisura je stanište izuzetno retkih surih orlova.

Za ljubitelje alpinizma, u Lazarevom kanjonu se nalazi nekoliko smerova za tradicionalno i sportsko penjanje. Do njih se dolazi betonskom stazom prema kompleksu pećina “Vernjikica”. Posle 20 min hoda prolazi se podnožjem stene ” Slon “. Tu je tokom 2005. godine počela serija sportsko-alpinističkih smeri:

• “znoj, krv, sex” / 100 m / VII / A1, (sky hook, sidro),
• ” motorhead ” / 100 m / 6+/A0, A2e
• ” AOB školska ” / 80 m / VI+, VII- / V

Svi detalji i sidrišta su boltovani.

Vrelo Mlave

Podgorina planine Beljanica u istočnoj Srbiji okružena je jakim kraškim vrelima. Po svojoj snazi, izgledu i načinu isticanja, dva su takva izvora posebno zanimljiva: vrelo Mlave, u samoj Žagubici, na mestu gde se severni odsek Beljanice spušta u Homoljsku kotlinu i Krupajsko vrelo, u zapadnom podnožju planine, u dolini Krupajske reke, oko 35 kilometara od Žagubice.

Izvor Mlave nalazi se u prirodnom amfiteatru otvorenom u pravcu severozapada kratkom dolinom otoka vrela. Izvor ima oblik jezerca prečnika tridesetak metara, tamnozelene boje vode koja pri većim izdašnostima može dostići i 15 kubnih metara u sekundi, kada se beličasto ili crvenkasto zamuti. Voda iz jezera dolazi uzlazno iz velike dubine. Do sada su ronioci uspeli da se spute u podvodni levak vrela preko 70m u dubinu, a da nisu dospeli do dna sifonskog kanala. Nekada glavni izvor vode Žagubice i mesto okupljanja naroda za svetkovine i obrede, vrelo Mlave danas je atraktivni turistički kutak, sa uređenim obalama i pošumljenim padinama.

Krupajsko vrelo

Krupajsko vrelo nekad je izviralo iz pećine jakom snagom praćeno hukom, a danas je pregrađeno betonskim ustavom za potrebe valjavice i mlina koji i danas radi. Usled toga ispred vrelske pećine stvoreno je jezerce koje je delimično potopilo njen otvor. U blizini vrela je jak termalni izvor sa temperaturom vode od 26,5 stepeni celzijusa.

Oba izvora su zaštićena kao spomenici prirode nacionalnog značaja. Zaštitom je obuhvaćen neposredni ambijent, kod vrela Mlave na površini od 6, a kod Krupajskog vrela – 9 hektara.