Archive for the ‘Srbija’ Category
Speleoterapija
Posted on: January 11, 2009
Speleoterapija je metoda koja se bazira na doziranom boravku pacijenata u posebno odabranim pećinama, a koristi se u tretmanu hroničnih i alergijskih respiratornih poremećaja.
Sićevačka klisura
Posted on: September 29, 2008
Koristimo poslednje sunčane dane za penjanje. Ekipa u sastavu Danijela, Nindža, Boris i ja proveli smo vikend u Sićevačkoj klisuri.
U petak veče krećemo iz Beograda. Prvu pauzu pravimo na pumpi, a onda pravac u Jelašnicu. Prespavali smo u okapini u kojoj je prošle godine bilo međunarodno takmičenje u sportskom penjanju. Napolju pada kiša. Nisam želela da guana ( izmet od slepih miševa ) pada po meni pa sam namontirala svoju kućicu. Danijela i Boris su spavali van šatora a Siniša i ja u šatoru.
Jutro. Kiša je prestala da pada ali se oblaci još nisu razišli. Odlazimo u Sićevačku klisuru u selo Ostružnicu.
Pristup smerovima u Obliku – posle mosta na Nišavi, nastavljamo ka centru sela Ostružnica. Auto smo parkirali pored usamljene bele kuće koju meštani zovu ‘vaga’ a odatle makadamom. Na oko 15-ak minuta hoda nalazi se raskrsnica puteva. Mi idemo desnim sve do izvora tj. do ispod smerova. Sve bi ovo bilo mnogo duže i mnogo teže da se nismo snašli za prevoz…
I tako je naše putovanje trajalo oko 30-ak min udobnim lokalnim prevozom. Moglo je čak i da se lepo odspava.
Taj dan obe naveze penju po jedan smer. Boris i ja smo u ‘Acinom steberu’ a Siniša i Daca u ‘Nindžinoj varijanti Acinog stebera’.
Smer je lep za upenjavanje. Ne mnogo zahtevan. Prvi cug je steber. Drugi je blago previsan ali ima veliki broj džepova tako da je relativno lagan za penjanje. Ukupna dužina je oko 80 m. Smer je ocenjen sa IV. Od međuosiguranja smo koristili čokove i frendove. Silazak – pešačkom stazom.
Varijanta koju su peli Daca i Siniša je mnogo zahtevnija. U prvom cugu je pukotina – detalj težine V+/VI-.
Tu noć smo prespavali ispod stene u Obliku. Veče je bilo hladno i suvo. Šatori su bili postavljeni tako da smo spavali pod ručnom kočnicom ali i pored toga jutro smo dočekali odmorni i spremni za nove smerove.
Nove smerove smo pronašli na drugoj strani Nišave, kod motela Sićevo. Pristup je relativno lagan od mesta gde smo se parkirali. Naveze su ostale iste. Naš izbor bio je ‘Sićevački stup’ a njihov ‘Antiteza’.
‘Sićevački stup’ – interesantan smer. Prvi cug je steber. Drugi je pukotina i nekoliko previsčića. Treći počinje previsom a završava se pukotinom. Ukupna dužina je oko 80 m. Težina smera je V+. Silazi se kroz pomalo zaraslu stazu sa desne strane smera.
E pa kad se sve to lepo završilo, otišli smo u Niš u kafanu da se gostimo…
Obronci Istočnog Kučaja završavaju se planinom Malinik koja se izdiže nad selom Zlot, na 12 km od Bora. Na tom prostoru nalazi se najveća geomagnetska anomalija u Srbiji, poznata kao Zlotska geomagnetska anomalija. Masiv Malinika čini desnu stranu sistema klisure formiranih tokom dužug perioda procesom cirkulacije voda u krasu. Sa njegovog grebena, na 1087 m, pruža se pogled na Dubašničku visoravan i ljuti krš Stobora. Između su ukrštene pukotine Zemljine kore, koje tvore četiri ”kraka”. Dubina Lazarevog kanjona i njegovih sastavnica kreće se od 200 do 700 metara. Korito kanjona je najuže ispod Koveja, severnog ogranka Malinika, tek toliko da je moguće raširiti ruke.
Sistem Lazarevog kanjona ima tri ulazna ( Demižlok, Mikulj i Vej ) i jedan izlazni krak ( Lazarev ) tj. Lazareva reka ima još tri pritoke koje su takđe same izdubile kanjonska korita. Među ovim rekama su dve ponornice Demižlok i Mikulj. Središnji ulazni krak sistema Lazarevog kanjona počinje upravo na mestu gde rečica Demižlok ponire u izuzetno živopisnom spletu tunela i lučnih stena presvučenih mahovinama. Voda se ponovo pojavljuje na svetlosti dana na samom kraju Lazarevog kanjona, na vrelu ispod Lazareve pećine, do kojeg mereno koritom reke ima 7,5 km.
Ekipa stručnjaka prof Lazarevića ubacila je u ponor Demižloka 4,5 kg specijalne boje za obeležavanje vodotoka, 11. avgusta 1997. godine u 10:00 h, pri proticanju o
d 31,5 l/s. Boja se pojavila na Zlotskom vrelu tek 13. avgusta u 13:00 h i kretala brzinom od 0,33 m/s.
Ovaj predeo naseljava 720 vrsta i podvrsta flore, a to znači da je biljni svet ovog područja za oko jedan i po put raznovrsniji od flore nacionalnih parkova Kopaonik, Šara i Đerdap, i čak pet puta od flore čitave
Srbije. Zlotska klisura je stanište izuzetno retkih surih orlova.
Za ljubitelje alpinizma, u Lazarevom kanjonu se nalazi nekoliko smerova za tradicionalno i sportsko penjanje. Do njih se dolazi betonskom stazom prema kompleksu pećina “Vernjikica”. Posle 20 min hoda prolazi se podnožjem stene ” Slon “. Tu je tokom 2005. godine počela serija sportsko-alpinističkih smeri:
- “znoj, krv, sex” / 100 m / VII / A1, (sky hook, sidro),
- ” motorhead ” / 100 m / 6+/A0, A2e
- ” AOB školska ” / 80 m / VI+, VII- / V
Svi detalji i sidrišta su boltovani.
Bexter's Blog 