Bexter’s Blog

U početku je sve delovalo tako komplikovano… Ali…

Krenuli smo u petak oko 24 h sa parkinga kod hrama Svetog Save. Noćna vožnja kroz Hrvatsku i rano ujutru stižemo u Ljubljanu gde nas čeka Anika. Odmor uz kafu, šoping u Iglu športu i opet nastavak putovanja.

Advertisements

Da… ovo je mesto koje obavezno treba videti  (biće i  fotografija uskoro ).

plitvice1

Nacionalni park Plitvička jezera nalazi se  na oko 140 km od Zagreba, 219 km od Splita. Prostire se na površini od oko 29.685,15 hektara. U sastav plitvičkih jezera ulazi nekoliko manjih jezera. Podeljena su na gornja: Prošćansko jezero, Ciginovac, Okrugljak, Batinovac, Veliko jezero, Malo jezero, Vir, Galovac, Milino jezero, Gradinsko jezero, Burgeti i najveće plitvičko jezero – Kozjak i donja jezera: Milanovac, Gavanovac, Kaluđerovac i Novakovića Brod.

Nacionalni park nalazi se na koordinatama 44.85°N, 15.62°E. Najviša kota je Seliški vrh 1279 mnv, a najniža Koranski most 367 mnv.

Radno vreme se razlikuje u zavisnosti od godišnjeg doba. Zimi je od 9 do 16 h. U proleće i jesen od 8 do 18 h, a leti od 7 do 20 h. Cena ulaznice je 110 kn ( 1 e = 7.23 kn) po osobi. U ovu cenu uračunat je prevoz brodićem i / ili vozićem u zavisnosti od programa koji izaberete. Parking se naplaćuje sa 100 kn.

Sa autoputa Zagreb – Split isključili smo se posle 60-ak km. Mada, postoje putokazi i gotovo nemoguće je zalutati. Magistralnim putem smo se vozili još oko 1 h,  80-ak km. Iako je ovo bilo vrlo problematično područje 90-tih godina, sada je situacija mnogo bolja. Osim nekoliko kafana kraj puta koje nose naziv ”Oluja”, sve ostalo je ok. Na putu se mogu videti automobili svih ”stranskih” registracija, doduše ne i iz Srbije.

U park se može ući na dva mesta. Mi smo se odlučili za ulaz broj 2, a izabrali izlet E. Na ulazu nam niko nije kontrolisao ulaznice jer je veliki broj posetilaca a i ”vrata” nacionalnog parka su ”ogromna”. U zavisnosti od vremena koje želite da provedete kraj jezera, različite su varijante izleta. Opcija E je neka srednja varijanta. A izgleda ovako: vozićem se ide do stanice br 4, nekih 15-ak minuta vožnje, zatim lepo uređenom pešačkom stazom kraj jezera u dužini od oko 5 -6 km. Najveći deo stazice je u vidu mostića iznad trskom obraslog dela jezera. Prolazi se pored nekoliko prelepih i velikih vodopada. Boje koje se ovde mogu videti su nešto potpuno neverovatno. Šetnja se završila u ”luci”. Brodićem smo preplovili 100-ak m jezera i došli ispod mesta odakle smo i krenuli. Neke druge varijante su: plovidba brodićem kroz jezero a zatim još par km šetnje do ulaza broj 1, a posle peške, vozićem ili brodićem opet na početak tj. do ulaza broj 2.

Put nas je dalje odveo kroz Dalmaciju… ka ostrvima.

Speleoterapija je metoda koja se bazira na doziranom boravku pacijenata u posebno odabranim pećinama, a koristi se u tretmanu hroničnih i alergijskih respiratornih poremećaja.

Koristimo poslednje sunčane dane za penjanje. Ekipa u sastavu Danijela, Nindža, Boris i ja proveli smo vikend u Sićevačkoj klisuri.

U petak veče krećemo iz Beograda. Prvu pauzu pravimo na pumpi, a onda pravac u Jelašnicu. Prespavali smo u okapini u kojoj je prošle godine bilo međunarodno takmičenje u sportskom penjanju. Napolju pada kiša. Nisam želela da guana ( izmet od slepih miševa ) pada po meni pa sam namontirala svoju kućicu. Danijela i Boris su spavali van šatora a Siniša i ja u šatoru.

Jutro. Kiša je prestala da pada ali se oblaci još nisu razišli. Odlazimo u Sićevačku klisuru u selo Ostružnicu.

Pristup smerovima u Obliku – posle mosta na Nišavi, nastavljamo ka centru sela Ostružnica. Auto  smo parkirali pored usamljene bele kuće koju meštani zovu ‘vaga’ a odatle makadamom. Na oko 15-ak minuta hoda nalazi se raskrsnica puteva. Mi idemo desnim sve do izvora tj. do ispod smerova. Sve bi ovo bilo mnogo duže i mnogo teže da se nismo snašli za prevoz…

I tako je naše putovanje trajalo oko 30-ak min udobnim lokalnim prevozom. Moglo je čak i da se lepo odspava.

Taj dan obe naveze penju po jedan smer. Boris i ja smo u ‘Acinom steberu’ a Siniša i Daca u ‘Nindžinoj varijanti Acinog stebera’.

Smer je lep za upenjavanje. Ne mnogo zahtevan. Prvi cug je steber. Drugi je blago previsan ali ima veliki broj džepova tako da je relativno lagan za penjanje. Ukupna dužina je oko 80 m. Smer je ocenjen sa IV. Od međuosiguranja smo koristili čokove i frendove. Silazak – pešačkom stazom.

Varijanta koju su peli Daca i Siniša je mnogo zahtevnija. U prvom cugu je pukotina – detalj težine V+/VI-.

Tu noć smo prespavali ispod stene u Obliku. Veče je bilo hladno i suvo. Šatori su bili postavljeni tako da smo spavali pod ručnom kočnicom ali i pored toga jutro smo dočekali odmorni i spremni za nove smerove.

Nove smerove smo pronašli na drugoj strani Nišave, kod motela Sićevo. Pristup je relativno lagan od mesta gde smo se parkirali. Naveze su ostale iste. Naš izbor bio je ‘Sićevački stup’ a njihov ‘Antiteza’.

‘Sićevački stup’ – interesantan smer. Prvi cug je steber. Drugi je pukotina i nekoliko previsčića. Treći počinje previsom a završava se pukotinom. Ukupna dužina je oko 80 m. Težina smera je V+. Silazi se kroz pomalo zaraslu stazu sa desne strane smera.

E pa kad se sve to lepo završilo, otišli smo u Niš u kafanu da se gostimo…

Obronci Istočnog Kučaja završavaju se planinom Malinik koja se izdiže nad selom Zlot, na 12 km od Bora. Na tom prostoru nalazi se najveća geomagnetska anomalija u Srbiji, poznata kao Zlotska geomagnetska anomalija. Masiv Malinika čini desnu stranu sistema klisure formiranih tokom dužug perioda procesom cirkulacije voda u krasu. Sa njegovog grebena, na 1087 m, pruža se pogled na Dubašničku visoravan i ljuti krš Stobora. Između su ukrštene pukotine Zemljine kore, koje tvore četiri ”kraka”. Dubina Lazarevog kanjona i njegovih sastavnica kreće se od 200 do 700 metara. Korito kanjona je najuže ispod Koveja, severnog ogranka Malinika, tek toliko da je moguće raširiti ruke.

Sistem Lazarevog kanjona ima tri ulazna ( Demižlok, Mikulj i Vej ) i jedan izlazni krak ( Lazarev ) tj. Lazareva reka ima još tri pritoke koje su takđe same izdubile kanjonska korita. Među ovim rekama su dve ponornice Demižlok i Mikulj. Središnji ulazni krak sistema Lazarevog kanjona počinje upravo na mestu gde rečica Demižlok ponire u izuzetno živopisnom spletu tunela i lučnih stena presvučenih mahovinama. Voda se ponovo pojavljuje na svetlosti dana na samom kraju Lazarevog kanjona, na vrelu ispod Lazareve pećine, do kojeg mereno koritom reke ima 7,5 km.

Ekipa stručnjaka prof Lazarevića ubacila je u ponor Demižloka 4,5 kg specijalne boje za obeležavanje vodotoka, 11. avgusta 1997. godine u 10:00 h, pri proticanju o

d 31,5 l/s. Boja se pojavila na Zlotskom vrelu tek 13. avgusta u 13:00 h i kretala brzinom od 0,33 m/s.

Ovaj predeo naseljava 720 vrsta i podvrsta flore, a to znači da je biljni svet ovog područja za oko jedan i po put raznovrsniji od flore nacionalnih parkova Kopaonik, Šara i Đerdap, i čak pet puta od flore čitave

Srbije. Zlotska klisura je stanište izuzetno retkih surih orlova.

Za ljubitelje alpinizma, u Lazarevom kanjonu se nalazi nekoliko smerova za tradicionalno i sportsko penjanje. Do njih se dolazi betonskom stazom prema kompleksu pećina “Vernjikica”. Posle 20 min hoda prolazi se podnožjem stene ” Slon “. Tu je tokom 2005. godine počela serija sportsko-alpinističkih smeri:

  • “znoj, krv, sex” / 100 m / VII / A1, (sky hook, sidro),
  • ” motorhead ” / 100 m / 6+/A0, A2e
  • ” AOB školska ” / 80 m / VI+, VII- / V

Svi detalji i sidrišta su boltovani.

Opština Prijepolje se nalazi u Zlatiborskom okrugu u jugozapadnom delu Srbije na prostoru srednjeg Polimlja između 43°09’25 i 43°29’42 severne geografske širine i 19°27’00 i 19°53’45 istočne geografske dužine. Prosečna nadmorska visina područja je iznad 1200 m, što ukazuje da se radi o brdsko planinskom kraju, čija je najviša tačka vrh planine Jadovnik (Katunić) sa 1734 m, a najniža na ušću Mileševke u Lim na 440 m nadmorske visine.


ISTORIJAT

Na prostoru Prijepolja postoje ostaci ljudskog stanovanja još iz praistorijskog oba pa sve do današnjih dana. Jedan od najznačajnijih arheoloških nalazišta na ovom prostoru je lokalitet Dvorine na kome je otkriven veći broj predmeta od keramike, stakla, bronze srebra i zlata, a datiran je u rimsko doba.

Najstariji pomen Prijepolja pod tim imenom je iz 1332. godine kod Gijoma Adama, a u analima Dubrovačke republike spominje se prvi put 1343. godine. Prijepolje se u srednjem veku razvijalo kao trg (tržnica) manastira Mileševa i nalazilo se na tzv. dubrovačkom drumu koji je povezivao obalu srednjeg Jadrana sa centralnim i istočnim delovima Balkanskog poluostrva. Razvoj Prijepolja stoga je usko povezan sa trgovcima koji su kroz njega prolazili i u njemu trgovali još od srednjeg veka.

Vrelo Mlave

Podgorina planine Beljanica u istočnoj Srbiji okružena je jakim kraškim vrelima. Po svojoj snazi, izgledu i načinu isticanja, dva su takva izvora posebno zanimljiva: vrelo Mlave, u samoj Žagubici, na mestu gde se severni odsek Beljanice spušta u Homoljsku kotlinu i Krupajsko vrelo, u zapadnom podnožju planine, u dolini Krupajske reke, oko 35 kilometara od Žagubice.

Izvor Mlave nalazi se u prirodnom amfiteatru otvorenom u pravcu severozapada kratkom dolinom otoka vrela. Izvor ima oblik jezerca prečnika tridesetak metara, tamnozelene boje vode koja pri većim izdašnostima može dostići i 15 kubnih metara u sekundi, kada se beličasto ili crvenkasto zamuti. Voda iz jezera dolazi uzlazno iz velike dubine. Do sada su ronioci uspeli da se spute u podvodni levak vrela preko 70m u dubinu, a da nisu dospeli do dna sifonskog kanala. Nekada glavni izvor vode Žagubice i mesto okupljanja naroda za svetkovine i obrede, vrelo Mlave danas je atraktivni turistički kutak, sa uređenim obalama i pošumljenim padinama.

Krupajsko vrelo

Krupajsko vrelo nekad je izviralo iz pećine jakom snagom praćeno hukom, a danas je pregrađeno betonskim ustavom za potrebe valjavice i mlina koji i danas radi. Usled toga ispred vrelske pećine stvoreno je jezerce koje je delimično potopilo njen otvor. U blizini vrela je jak termalni izvor sa temperaturom vode od 26,5 stepeni celzijusa.

Oba izvora su zaštićena kao spomenici prirode nacionalnog značaja. Zaštitom je obuhvaćen neposredni ambijent, kod vrela Mlave na površini od 6, a kod Krupajskog vrela – 9 hektara.

Kalendar

September 2017
M T W T F S S
« Sep    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930